by devetri

Da li ste se nekada ogledali u polomljenom ogledalu koje se rasulo po celoj sobi?Jeste?E pa ja se u poslednje vreme non-stop ogledam u njega...Veliki broj malih delica rasuti na sve strane a ja bezuspesno trazim onaj najveci,najbolji...Svuda me ima,a u stvari me nigde nema...Nigde ne izlazim...Zasto?Zato sto...neznam zasto.Eto tako...I kao da sam ja sama sebi roditelj pa si ogranichujem izlazke...Ali stvarno..Moji mi nista ne kazu...JEdino me bas u 11 i 15 zovu da vide gde sam,ali ovako ne.Ali me nerviraju kako posle mesec dana neizlazenja ja izadjem 2 dana i onda ja samo lanzam.Kako?Zasto?Nije mi jasno...I smisljam neke odgovore zasto ne mogu da idem.A OSMI sam razred...Trebala bi da izlazim da se zezam...Ili barem to deca rade.A ja?Ja idem kod babe...Zatim  skola...Postajem bubalica...Mislim,nije da volim da ucim...Nego jednostavno...ne popustam samoj sebi...Ucim,i ucim.Vec sam uradela 50 zadataka iz prijemnog.Zasto?Neznam,valjda bezim od neceg ne vidljivog.A da sam barem pa neka lepota...Ma kakvi...Ruzna ko...ko...avet...Secate se da sam pricala o Misi?E pa za dan zaljubljenih sam mu poklonila mecu i bedz partizana.Drugarica mu je dala ali nije rekla da je od mene.On se kao obradovao zbog bedz a cini mi se da je mecu bacio...A od kada zna da sam mu ja to poklonila ni bedz vise ne nosi.I kada prolazimo jedan pored drugog..Pravimo se da se ne vidimo...Zasto?Zasto?I shatam da mu nisam bas simpa.Pa nisam...Eto.I cemu radosti?Ni cemu...U skoli sam nekako,bzv namrgodjena...Bezim od sveta.Svadjam se sa drugaricama jer ne izlazim...I tako...vec par nedelja...I sada mi recite gde je tu izlaz?Gde je svetlost na kraj tunela?